POJAS ZA SPASAVANJE

Piše: Milorad Đoković

RB „Kolubara” je zaustavila poslovno posrtanje tzv. izdvojenih preduzeća, ali njihova dalja budućnost zavisiće od njihove spremnosti da odgovore izazovima tržišnog privređivanja

Kada je pre nekoliko godina, uz velika obećanja da će im biti mnogo bolje, došlo do tzv. racionalizacije i restrukturiranja EPS­a, iz Rudarskog basena „Kolubara” je, više političkom voljom, a manje snagom argumenata, izdvojeno više preduzeća.

Van RB „Kolubara” su počeli samostalno da posluju „Kolubara­Metal”,  „Kolubara­Građevinar”,  „Kolubara­Ugostiteljstvo” i „Kolubara­Usluge”, suočeni sa brojnim problemima prilagođavanja varljivom tržištu. Od navedenih preduzeća samo je „Kolubara­Metal”, kao „ćerka­firma” vezana za RB „Kolubara”, a ostale su bile u nadležnosti Vlade Srbije, sa perspektivom da pre ili posle budu privatizovane.

Iako su razlozi navedenih preduzeća za izlazak iz „Kolubare” bili lepo „upakovani” u ekonomske analize, iza ovih odluka su uglavnom stajale nepouzdane procene njihove budućnosti. Ubrzo se ispostavilo da su navedene firme jednom nogom ostale u RB „Kolubara”, a drugom su pokušavale da dodirnu tržišne vode privređivanja, plašeći se promena i novih izazova. Pokazalo se da su procene o njihovom uspešnom poslovanju bile pogrešne, jer za radikalne promene nisu bili spremni ni država, ni radnici, ni rukovodioci koji su uglavnom po zadatku odlazili da unaprede poslovanja „sporednih delatnosti”.

Tako se oko 7.000 radnika našlo u poziciji da i dalje budu pupčanom vrpcom vezani za RB „Kolubara”, jer nisu mogli sami da rešavaju nerešene probleme iz prošlosti i nove koji su se tek pojavljivali. Posle izlaska iz svoje matice nisu urađene nove ekonomske analize koje bi dale realnu dijagnozu u kojoj meri su te firme gubitnici, odnosno, dobitnici suočavanja sa ekonomskom realnošću i kakvi su stvarni efekti tzv. racionalizacije i restrukturiranja.

Iako je RB „Kolubara” kao osnivač, formalno­pravno odgovorna i nadležna jedino za „Kolubara­Metal”, koja oko 90 odsto poslova radi za potrebe energetike i rudarstva, ona je realno sve ove godine vodila brigu i o preduzećima koja su bila u nadležnosti Vlade Srbije.

Ubrzo se utvrdilo da je prilagođavanje novim poslovnim uslovima, bez obrtnih sredstava, lošom kadrovskom strukturom, prevelikim brojem zaposlenih, bilo nemoguće dobro poslovati. Svako od navedenih preduzeća je imalo svoje specifičnosti u lavirintu brojnih nepremostivih problema.

Najteže je stanje u „Kolubara­Građevinaru” i „Kolubara­Ugostiteljstvu”, gde još uvek nisu pronađeni najbolji putevi da ova preduzeća stanu na svoje poslovne noge. Stiče se utisak da je privredno društvo „Kolubara­Usluge” našlo pravi način da poslovima i ugovorom sa RB „Kolubara” opravda svoje postojanje i budućnost zaposlenih.

Kašnjenje isiplata zarada je vidljivi pokazatelj krize sa kojom se suočavaju izdvojena preduzeća, uz budno praćenje svega onoga što se pozitivno dešava u komšiluku, kod „starijeg brata”, kome se uvek obraćaju za pomoć.

RB „Kolubara” se nikada nije odrekla svojih bivših članica i radnika u njima, bez obzira što nije uvek imala mehanizme i nadležnosti da neposredno utiče na njihovu poslovnu politiku.

U minuloj i početkom ove godine RB „Kolubara” je učinila veliki iskorak kako bi pomogla ekonomskoj stabilizaciji i poslovnoj konsolidaciji izdvojenih preduzeća, pri čemu su ekonomska stabilnost i likvidnost „Kolubare” bili preduslovi veće podrške izdvojenim preduzećima.

U poslovnom fokusu RB „Kolubara” je svakako „Kolubara­Metal” čiji je status trenutno pod opservacijom ne samo matičnog preduzeća, već i nadležnih organa EPS­a i Vlade Srbije. Nov pristup prema „Metalu” se mogao videti i ovih dana prilikom posete „Elmontu”, jednom od profitnih centara ovog privrednog društva. Uvidelo se da „Kolubara­Metal” pored poslova u EPS­u, ima velike šanse da u okviru svojih razvojnih programa iskoristi brojne šanse koje postoje na srpskom tržištu, ali i u saradnji sa najvećim svetskim proizvođačima rudarske i energetske opreme. Karika koja nedostaje u ovom preduzeću je racionalizacija broja zaposlenih, kao i okretanje poslovima iz oblasti elektroodržavanja i uvođenja novih standarda u izgradnji rudarske opreme. To podrazumeva još odlučnije kadrovsko i svako drugo konsolidovanje ka internom i eksternom tržištu.

RB „Kolubara” i EPS su u procesu poslovne stabilizacije dali šansu „Kolubara­Metalu” da u naredne četiri godine postane respektibilna firma koja će biti ogledalo  i  pokretač  razvoja  domaće  mašinogradnje  u Srbiji. To je šansa koju ni rukovodstvo ni zaposleni ne smeju propustiti.

Otpisivanjem  75  miliona  dinara  „Ugostiteljstvu”, RB „Kolubara” je, kao i uvek do sada, dokazala da ima razumevanja prema izdvojenim preduzećima. Ova poslovna injekcija neće imati svrhe ako se uporedo ne nastavi brže prilagođavanje tržišnim vodama privređivanja i unutrašnjoj transformaciji po svim osnovama.

U ovom trenutku najvažnije je da je zaustavljeno posrtanje izdvojenih preduzeća koja moraju ući u mirnije vode poslovanja, uz akcenat na veću odgovornost i oslonac na sopstvene snage, ma kako to frazerski zvučalo.

Siguran oslonac EPS-a i Srbije

GRADONAČELNIK BEOGRADA POSETIO RB „KOLUBARA”

Gradonačelnik  Beograda  Dragan  Đilas,  posetio  je  24. aprila Rudarski basen „Kolubara”. Tom prilikom on se, na površinskom kopu Polje „D” u Medoševcu susreo sa direktorom RB „Kolubara” Nebojšom Ćeranom i njegovim saradnicima, direktorom Polja „D” Dejanom Milijanovićem i radnicima posade rotornog bagera „G-7” koji otkopava ugalj na BTU sistemu.

Gradonačelnik Beograda je odao priznanje rudarima za rezulate koje ostvaruju naglasivši pri tom da su, tokom minule zime, po ko zna koji put dokazali da za njih nema nepremostivih teškoća i da su bili siguran oslonac elektroprivrede i Srbije i u najkritičnijim trenucima.

–  Zbog  onoga  što  ste  tokom  ove,  ali  i  minulih  godina, učinili  za  Beograd  i  Srbiju  ja  sam  vam  duboko  zahvalan. Zadivljen sam i činjenicom da u sistemu kojem vi pripadate rade hiljade ljudi i da sve funkcioniše bez većih poteškoća. Makar onaj deo za koji ste vi zaduženi. Zbog toga sam i uveren da je „Kolubara” jedno od najuspešnijih privrednih društava u Srbiji – rekao je rudarima Dragan Đilas.

Domaćini su gradonačelnika Beograda upoznali i sa aktuelnim aktivnostima na ovom kopu i novim investicijama u „Kolubari”. Tokom tih razgovora još jednom su aktuelizovani problemi vezani za pravovremenu eksproprijaciju uz konstataciju da se u ovom poslu i dalje zaostaje uprkos činjenici da će problem Vreoca biti, konačno, rešen.

Šef BTU sistema Nenad Grujić informisao je grado načelnika  o  „rudarskom  hlebu  sa  devet  kora”,  objasnivši  mu, pri tom, način na koji sistem funkcioniše, uz poseban osvrt na važnost redovnog i kvalitetnog održavanja rudarske meha nizacije.

M. Tadić

Nebojša Ćeran, najbolji privrednik u 2011. u Srbiji

DODELJENE NAGRADE „KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ”

Priznanje uručeno u Matici srpskoj u Novom Sadu, gde su nagrade dobili i ambasadori Rusije i Nemačke

Direktoru  Rudarskog  basena  „Kolubara”  Nebojši  Ćeranu uručeno  je  priznanje  „Kapetan  Miša Anastasijević”,  kao  najboljem  privredniku  u  Srbiji  u  2011.  godini,  rukovodiocu  vodećeg  proizvođača  uglja  koji  je ostvario  rekordnu  proizvodnju  uglja  u istoriji „Kolubare”.

Priznanje  je  uručeno  19.  aprila  u Matici  srpskoj  u  Novom  Sadu,  kada  su dodeljena  23  priznanja  „Kapetan  Miša Anastasijević”  iz  različitih  oblasti privrede.

Ambasador  Ruske  federacije  u  Srbiji  Aleksandar  Vasiljevič Konuzin dobitnik  je  ovog  visokog  priznanja  za razvoj  prijateljskih  odnosa,  kontinuitet i postojanost saradnje između Rusije i  Srbije.  Ambasador  Nemačke  Volfram Mas dobio  je  priznanje  „Kapetan  Miša Anastasijević”  za  razvoj  privredne  saradnje i unapređenje partnerskih odnosa između Nemačke i Srbije.

Za najbolju kompaniju u Srbiji u 2011. godini  izabrana  je  kompanija  „Putevi Užice”, dok je „FIAT automobili  Srbije” dobio priznanje u oblasti  strateškog menadžmenta.  Priznanje  za  „najženu”  Srbije  dodeljeno  je  Maji  Piščević,  iz vršnoj  direktorki  i  predsednici  Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera.

Za  najbolje  malo  preduzeće  u  Srbiji u  2011.  godini  proglašeno  je  privredno društvo „RIO” iz Kostolca, a priznanje je uručeno direktorki Nataši Savić.

Ugledno  priznanje  „Kapetan  Miša Anastasijević”,  koje  nosi  ime  jednog  od najpoznatijih  srpskih  preduzetnika  u vreme rađanja i stasavanja građanske Srbije, uručio je Nebojši Ćeranu predsednik  Privredne  komore  Vojvodine  Ratko Filipović.

Zahvaljujući  se  u  ime  nagrađenih,  u Matici  srpskoj,  direktor  RB  „Kolubara”  Nebojša  Ćeran,  naglasio  je  da  ovo priznanje  shvata  kao  priznanje  za  10.000 rudara u RB „Kolubara” i za 3.000 radnika u  „Kolubara­Metalu”,  kao  i  za  sve  zaposlene u „Elektroprivredi Srbije”.

Svečanom  uručivanju  priznanja  prisustvovali su predstavnici ogranaka RB „Kolubara”,  „Kolubara­Metala”  i  „Kolubara­Ugostiteljstva”.

Posle  završene  svečanosti  Nebojša Ćeran  se  zadržao  u  razgovoru  sa  predsednikom  pokrajinske  Vlade  Bojanom Pajtićem,  ruskim  ambasadorom  Aleksandrom  Konuzinom  i  nemačkim  ambasadorom Volframom Masom.

Priznanje „Kapetan Miša Anasta sijević”, koje čini statueta kapetana Miše sa  poveljom,  dodeljuje  se  već  12  godina  u okviru projekta „Put ka vrhu”, od strane „Media  Inventa”,  Fakulteta  tehničkih nauka u Novom Sadu, zajedno sa Privrednom  komorom  Vojvodine  i  regionalnim privrednim komorama Srbije. Priznanje se  dodeljuje  radi  afirmacije  uspešnih privrednika  i  društvenih  vrednosti na području čitave Srbije.

M. Đoković

Dve decenije uspešnog rada

OBELEŽEN JUBILEJ SINDIKATA RADNIKA EPS-a

Dobra saradnja sa nadležnim ministarstvima na dobrobit zaposlenih. Rudari u Srbiji ostvarili prihod od dve milijarde dolara. Podela besplatnih akcija EPS-a u ovoj godini

U Rudarskom  basenu  „Kolubara”,  2.  februara,  svečano  je  obeleženo  20  godina postojanja Sindikata radnika „Elektroprivrede  Srbije”.  Proslavi  jubileja, pored sindikalnih predstavnika iz  cele  kompanije,  prisustvovali  su  i resorni ministar Oliver Dulić, državni  sekretar  u  ministarstvu  rada  i  socijalne  politike  Snežana  Lakićević Stojačić, generalni direktor „Elektro­privrede  Srbije”  Dragomir  Marković, predsednik  Upravnog  odbora  Aca  Marković i  direktor  „Kolubare”  Nebojša Ćeran.

Na  konferenciji  za  medije,  koja  je ovim  povodom  održana,  lokalne  i  beogradske  novinare  u  ime  domaćina  pozdravio je predsednik Sindikalne organi zacije „Kolubara” Miodrag Ranković, zahvalivši se pri tom svim radnicima EPS­a  na  izuzetnim  naporima  koje  ulažu  u  ledenim  februarskim  danima.  Predsednik  sindikata  najvećeg  srpskog  javnog preduzeća  Milan  Đorđević,  istakao  je dobru  saradnju  sa  nadležnim  ministarstvima i obostrano razumevanje koje je na dobrobit svih zaposlenih u EPS­u, ali i napomenuo da se ovaj sindikat neće prikloniti ni jednoj političkoj partiji na predstojećim  republičkim  izborima.

Ministar  životne  sredine,  rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić, rekao je da veruje u odnos socijalnog dijaloga  uz  sveobuhvatno  uvažavanje  i  čestitao  zaposlenima  u  grani  rudarstva na  postignutim  rekordnim  rezultatima,  iznevši  podatak  da  je  ova  oblast  u prošloj godini zabeležila najveći rast u  srpskoj  privredi  od  preko  deset  procenata,  čime  je  ostvaren  prihod  od  oko dve  milijarde  dolara.  Generalni  direktor „Elektroprivrede Srbije” Dragomir Marković, naglasio je da se veliki problemi  u  proizvodnji  i  snabdevanju  električnom  energijom  ovih  dana,  rešavaju samo  izuzetnim  zalaganjem  zaposlenih u  svim  sektorima,  od  proizvodnje  do  distribucije.  On  je  jedinstvo  sindikata EPS­a  istakao  kao  primer  za  celu  kompaniju,  jer  samo  integritet  svih  privrednih  društava  može  napraviti  jako preduzeće  koje  će  na  slobodnom  tržištu  biti  konkurentno.  Odgovarajući  na pitanje novinara „kada će EPS biti privatizovan”,  direktor  Marković  je  rekao da  će  ove  godine  početi  podela  15  odsto akcija  EPS­a  građanima  Srbije,  što  je „prvi i jedini” vid privatizacije i dodao  da  do  toga  verovatno  neće  doći  pre izbora,  jer  preduzeće  prvo  mora  da  se transformiše  u  akcionarsko  društvo.

ceo tekst … »

Godine investicija

IZLAGANJE DIREKTORA „KOLUBARE” NA SAVETOVANJU „ENERGETIKA 2012”

U narednih pet godina treba uložiti oko 750 miliona evra. Planirano otvaranje Polja „C”,  Polja „E”, „Južnog polja” i „Radljeva”

U plenarnom  delu  „Energetike  2012”,  tradicionalnog  skupa  energetičara  održanog  na  Zlatiboru  krajem  marta, direktor  Rudarskog  basena  „Kolubara”  Nebojša  Ćeran je govorio o investicionim ulaganjima u zamenske kapacitete „Kolubare” u periodu od 2012. do 2017. godine. Zainteresovanoj stručnoj javnosti predočio je petogodišnji plan investicija, probleme i izazove koji taj proces prate.

Proizvodnja uglja u Kolubarskom basenu je tokom poslednje decenije  od  25  miliona  tona  došla  do  istorijskog  rekorda, tako  da  je  prošle  godine,  radom  aktivnih  kopova  Polje  „B”, Polje „D”, „Tamnava-Zapadno polje” i „Veliki Crljeni”, proizveden 31 milion tona lignita. Iza „Kolubare” su tri uspešne poslovne godine, poslednja sa preko 20 miliona evra profita.

Međutim,  ovaj  uspeh  nije  ispraćen  adekvatnom  likvidnošću. Problem sa likvidnošću je jedan od faktora koji može ugroziti realizaciju investicionog ciklusa.

– Situacija u „Kolubari” je ozbiljna. U narednih pet godina  potrebno  je  otvoriti  Polje  „C”,  Polje  „E”,  „Južno  polje”  i „Radljevo”, prva tri kao zamenske kapacitete za postojeće proizvodne kapacitete, a „Radljevo” i kao  kapacitet za nove proizvodne pogone u elektranama TENT B3 i „Kolubara B”. Situacija je dramatična zato što je Polje „D” na kraju svog radnog veka, a u planu je da kop „Veliki Crljeni” bude zatvoren u naredne tri-četiri godine. To je 40 odsto današnje proizvodnje i potrebno ju je u kratkom roku nadomestiti. Dramatična je i zato što je, po  mom  mišljenju,  ali  i  istorijskim  činjenicama,  trebalo  da se ovaj proces radi krajem devedesetih, pa onda početkom prve decenije  ovog  veka,  a  oba  puta  je  zaustavljan  zbog  nedostatka sredstava ili nesporazuma sa stanovnicima naselja koja je bilo potrebno raseliti. Rekao bih da je „Kolubara” pre desetak godina izgubila jedan normalan razvojni put i zahvaljujući, pre svega,  stručnosti  i  umešnosti  ljudi  i  odanosti  poslu,  to  se još uvek nije osetilo na elektroenergetskom bilansu – ocenio je Ćeran.

Planirano je da se u narednih pet godina ugalj eksploatiše na sedam kopova. To pokazuje složenost dinamike i činjenicu da praktično svako zatvaranje znači potrebu za otvaranjem nove površine. Sopstveni investicioni kapaciteti su u „Kolubari” podignuti na 80 miliona evra godišnje bez zaduženja, a ove godine planirana je kreditna linija vredna 150 miliona evra za nabavku osnovne opreme i opreme za homogenizaciju.

–  Nažalost,  izvesnost  ciklusa  i  dinamika  realizacije ne  zavise  samo  od  ljudi  i  sredstava,  već  i  od  funkcionisanja okruženja,  odnosno  lokalne  samouprave,  gradskih  ustanova, ministarstava  i  brojnih  drugih  ustanova.  Potrebno  je  da  sve besprekorno funkcioniše da bismo stigli da izmestimo vreočko  groblje  i  uradimo  sve  što  treba.  Danas  smo  na  tri  četvrtine realizacije procesa izmeštanja groblja, a sa meštanima  Vreoca  smo  na  preko  90  odsto  ugovornog  odnosa.  Taj  posao koji  nekako  nije  kretao  15-ak  godina,  ipak,  ide.  I  to  je  jedna od  pretpostavki  koja  nam  daje  šansu  da  ostvarimo  ono  što  se od „Kolubare” očekuje narednih godina – objasnio je direktor najvećeg proizvođača lignita na Balkanu.

Do 2017. godine treba investirati oko 750 miliona evra. Da bi se održala postojeća proizvodnja uglja, neophodna su izuzetna ulaganja, kako u osnovnu rudarsku opremu, tako i u značajne infrastrukturne projekte, na nivou od 120 do 150 miliona evra godišnje.

Za  „Tamnava-Zapadno  polje”  već  je  potpisan  ugovor  sa  nemačkom  kompanijom  „Tisen  Krup”,  vredan  18  miliona  evra,  za izgradnju novog bagera. Očekuje se potpisivanje ugovora sa Kf W bankom  za  odlagač  međuslojne  jalovine  za  „Zapadno  polje”  i  za postrojenje za homogenizaciju uglja, a transporteri se već rade u „Kolubara Metalu”. Polje „C” je deo paketa kreditnog aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pa je planirano da se za 80 miliona evra ugovore rotorni bager, odlagač i transporteri. Za polja „G” i „E” potrebno je obaviti infrastrukturne radove, a za Polje „E” treba nabaviti i osnovnu opremu.

Rudarski  basen  radi  i  na  otvaranju  „Radljeva”,  površinskog  kopa  predviđenog  za  buduće  termoblokove.  U  saradnji  sa Direkcijom za strategiju i investicije EPS-a prošle godine je  usvojen  Regulacioni  plan  u  Opštini  Ub,  što  je  kapitalan korak  u  otvaranju  kopa.  Istražni  radovi  su  praktično  završeni i već bi se ove godine moglo ući u proces rešavanja imovinskih odnosa.

– Potreba za brzim otvaranjem „Radljeva” zavisi od izgradnje novih termokapaciteta i u tom slučaju je potrebno uskladiti sa puštanjem u pogon ili TENT-a B3 ili „Kolubare B”. Ukoliko ne dođe do njihove realizacije, predviđeno je da do 2020. godine  počne  sa  radom  kao  zamenski  kapacitet  za  postojeće  kopove. „Radljevo” predstavlja dodatnih 700 miliona evra, a odakle nam  sredstva  u  ovom  trenutku  –  ne  znam.  Za  zamenske  kopove znamo.  Mislim  da  u  jednom  normalnom  razvoju  cena  električne  energije  i  razvoju  EPS-a,  uopšte,  imamo  stabilan  izvor finansiranja. Naravno, treba da izađemo iz tekuće nelikvidnosti.  Smatram  da  ćemo  nekako  izaći.  Imamo  stabilan  izvor finansiranja,  uz  kreditni  aranžman,  za  zamenske  kopove,  za „Radljevo” za sada ne. Kada se jednom izgubi korak, potrebno je veoma  mnogo  sredstava,  vremena  i  sistematskog  rada  da  se  taj korak ponovo uhvati – zaključio je direktor Ćeran.

M. Karadžić